Orascom zainteresovan da investira i u druge djelove Crne Gore

Švajcarski Orascom zainteresovan je da investira i u druge djelove Crne Gore, kada privede kraju projekte Luštica i Mamula, saopštio je predsjednik kompanije, Samih Sawiris.

 

Sawiris je u intervjuu agenciji Mina-business rekao da kompanija želi da ide korak po korak – kada skoro završi projekte Luštica i Mamula onda kreće sa sljedećim projektom.

 

„Dok ne završimo sa ovim ne idemo dalje jer smo ozbiljna kompanija“, poručio je Sawiris.

Orascom u Crnoj Gori preko kompanije Luštica Development realizuje projekat Luštica bej čija je ukupna vrijednost procijenjena na više od milijardu EUR, a podrazumijeva izgradnju vrhunskog turističkog naselja. Luštica Development je osnovana 2008. godine, kao joint venture između švajcarskog Orascom Developmenta koji ima 90 odsto i Vlade Crne Gore koja ima deset odsto udjela.

47.jpg

 

Prema riječima Sawirisa, u projekat je do sada uloženo 50 miliona EUR, ali se sada brže ulaže, jer se otvara više elemenata na kojima kompanija istovremeno radi.

„Ako smo za pet godina potrošili 50 miliona, sada ćemo godišnje trošiti 50 miliona. Paralelno radimo mnoge stvari, marina uzima značajan udio u investicijama, a radimo i nove zgrade, prodajemo mnogo više nego prije dvije godine. Uskoro poèinjemo i gradnju prvog hotela“, najavio je Sawiris.

On je podsjetio da je gradnja na Luštici poèela infrastruktnim radovima – pristupni putevi, struja, vodosnabdijevanje.

„Kad smo završili sa tim glavnim infrastrukturnim radovima, krenuli smo u izgradnju određenih objekata, zgrada, i već je određeni broj izgrađen. Sada smo počeli konkretne radove na marini. To je do danas urađeno“, naveo je Sawiris.

Kompanija je do sada prodala 150 stanova, odnosno ima 150 klijenata.

 

Sawiris je zadovoljan saradnjom sa lokalnom upravom i dosadašnjim gradonaèelnikom Tivta, Miodragom Kankarašom. 

„Istina je da ih nijesmo mnogo pritiskali da izvršavaju njihov dio obaveza. Prije dvije godine su oni trebali da obezbijede struju i vodu na ovoj lokaciji, ali nijesmo se žalili, jer smo i mi kasnili. Sad radimo dosta brzo i sada se žalimo“, kazao je Sawiris.

Na pitanje da li mu smeta raskopani lokalni put prema Radoviæima, on je odgovorio da problem rekonstrukcije puteva od pet mjeseci ništa ne znaèi jer je kompanija tu narednih 50 godina. 

„Ovdje gradimo grad, to se ne radi za jedan dan i ne oèekujem od lokalne uprave da i oni sve završe za jedan dan. Dobro je što oni rade i rade u kontinuitetu, na nekim dugim lokacijama gdje smo prisutni lokalne uprave poènu nešto pa prekinu, pa nastave za šest mjeseci“, rekao je Sawiris.

Luštica Development je nedavno dobila i graðevinsku dozvolu za gradnju golf terena u turistièkom gradu Luštica bej. Golf teren æe biti izgraðen na površini od 86 hektara i spada u kategoriju terena za održavanje turnira u golfu. U sklopu golf terena planiran je i golf klub.

Prva faza, pored marine i golf terena ukljuèuje preko 200 stambenih jedinica, odnosno apartmana, kuæa i vila, butik hotel, dio šetališta sa restoranima i kafiæima. Ukupan projekat predviða šest hotela, 1,5 hiljada apartmana i 700 vila, sa prateæim objektima potrebnim za funkcionisanje malog grada. Kada bude kompletno završen, kompleks Luštica bej æe se prostirati na 690 hektara, od èega æe biti izgraðeno svega šest odsto.

Orascom Development pregovara sa Vladom o dugoroènom zakupu ostrva Lastavica sa tvrðavom Mamula. Orascom je jedini dostavio formalno ispravnu ponudu za zakup koja podrazumijeva period zakupa od 49 godina, zakupninu za zemljište od 1,5 EUR po kvadratnom metru, dva odsto prihoda bez poreza na dodatu vrijednost (PDV) na ime varijabilne zakupnine za lokalitet i 0,9 EUR za zakup akvatorijuma.

Sawiris je saopštio da ulaže svoj novac u Mamulu, da pomogne Orascomu.

„To radim na neprofitnoj bazi, projekat nije visokoprofitabilan, ali je znaèajan za nas. Mamula zahtijeva velika ulaganja, zato sam uložio i svoj novac, jer Orascom ulaže samo u visokoprofitabilne projekte. Ponekad je važnije da projekat kao Luštica ima blizu jedan objekat kao što je Mamula“, smatra Sawiris.

Prema njegovim rijeèima, svi koji se protive ovom projektu nijesu vidjeli šta Orascom tamo planira da uradi. 

„Sada vodimo intenzivan dijalog sa grupama graðana, mi smo tu da èujemo njihove predloge i kritke. Neko je rekao da tu postoji dosta istorijskog nasljeða i mi smo rekli da æemo napraviti mali muzej, skupiæeme odreðene predmete iz tog perioda i napraviæemo memorijalnu sobu. Neki ljudi su nas krtikovali, misle da æe izgubiti moguænost da idu na Mamulu, da æe to biti nešto ekskluzivno, ali to su gluposti. Veæina tih kritika dolazi iz straha graðana, a ne iz realnog stanja“, kazao je Sawiris.

Orascom, kako je dodao, ima slièan projekat u Švajcarskoj gdje želi da valorizuje bivšu vojnu lokaciju i tamo su uspostavili dijalog sa švajcarskim nevladinim organizacijama (NVO). 

„Problem sa vašim NVO je što oni su oni poèeli da nas kritikuju prije nego su uspostavili dijalog sa nama“, rekao je Sawiris. 

On je pozvao NVO da kontaktiraju Lušticu Development, dostave svoje predloge, kažu koji su njihovi strahovi.

„Na kraju krajeva ako ne uspijemo da ostvarimo nešto sa tim projektom što æe sve da zadovolji, onda nijesmo uspjeli sa projektom. Kako mogu da imam dobar objekat ako ukupna javnost smatra da sam sve uništio? To bi bilo bacanje novca“, ocijenio je Sawiris.

Orascom je vlasnik i dva turoperatora iz Njemaèke, pa Crna Gora u narednom periodu može oèekivati veæi broj turista iz Njemaèke, ali i iz Švajcarske, Holandije, Velike Britanije.

„Ne vršimo pritisak na turoperatore, tek sad poèinjemo da gradimo hotel, pa bi bilo prerano za to. Moj redoslijed bi bio da ove godine vršimo pritisak za Egipat, naredne za Oman, a 2016. za Crnu Goru“, saopštio je Sawiris. 

Švajcarski Oraskom je vodeæi konstruktor potpuno integrisanih gradova koji se sastoje od hotela, vila i apartmana, objekata za odmor i opuštanje kao što su golf tereni, marine i prateæa infrastukutura.

Oraskom posluje u Egiptu, Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE), Omanu, Švajcarskoj, Maroku, Crnoj Gori i Ujedinjenom Kraljevstvu.

 

PODIJELI

Tagged under

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti