Koliko su bahati američki hotelijeri

Ove godine, američki hoteli će imati 2,25 milijardi dolara prihoda od naplaćivanja sitnica i sporednih usluga koje su se doskora podrazumijevale kao besplatne.

To je šest odsto više nego 2013. godine, a skoro dvostruko više nego prije deset godina, navodi se u studiji Bjorna Hansona, profesora Fakulteta za ugostiteljstvo Njujorškog univerziteta, objavljenoj u Hanson.

Prava glavobolja za mnoge putnike je brzorastući spisak hotelskih doplata, čak i za stvari koje oni i ne koriste.

Naplaćuje se “garantovanje” da će u sobi biti francuski krevet, a košta i to ako gost u hotel stigne prerano ili se odjavi kasno. Naplaćuje se i sef u sobi čak i kada nije zatraženo da se koristi.

Gostima je zato sve teže da predvide pravu cijenu boravka, pogotovo jer se mnoge od tih naplata razlikuju od hotela do hotela, čak i unutar istog lanca.

Tako se hotelijerstvo pridružilo firmama za iznajmljivanje automobila koje naplaćuju i to što su u njihova vozila ugrađeni uređaji za elektronsku naplatu putarine i sistem za GPS navigaciju. Avio-kompanije su dodale naknade za provjeru prtljaga, za izbor sjedišta, za ubrzavanje procedure kontrole putnika i za ukrcavanje u avion pre drugih putnika.

bankar.me.jpg

 

Profesor Hanson zato preporučuje gostima hotela da budu “ekstra-pažljivi” jer je sve manje usluga besplatno.

Gostima koji napuste sobu u podne, ali putuju tek uveče, hoteli su nekada čuvali kofere iz učtivosti, ali to sada naplaćuju dolar do dva po komadu prtljaga.

Ukoliko gostu neka pošiljka stigne u hotel – što je nekada bilo besplatno, sada treba da za prijem na recepciji plati 10 do 25 dolara, zavisno od težine pošiljke.

Hoteli u SAD su 1997. počeli da uvode doplate, uglavnom u skupim odmaralištima sa bazenima, teniskim terenima i teretanama. Uvedena je naknada za osoblje koje po volji gosta postavlja suncobrane i ležaljke, a tri godine kasnije pojavila se doplata za potrošnju struje.

Čak ni sobni mini-bar – usluga decenijama poznata po nezauzdanoj skupoći, nije odolio izazovu novog talasa doplata. Tako jedan hotel u Bostonu pet dolara naplaćuje to što je konzerva bezalkoholnog napitka ohlađena u sobnom mini-baru. Uz to je i 18 odsto “administrativne takse” za “popunjavanje bara” novim konzervama umjesto popijenih.

Čak i ako gost pregleda mini-bar i nešto u njemu pritom samo pomjeri, to mu se može naplatiti.

Tako se u mnogim hotelskim računima, čak i ako nešto nije zaista potrošeno, pojavljuju stavke za naplatu jer su senzori u mini-baru registrovali da neki predmet nije bio na svom mjestu više od 60 sekundi. Toliko treba da gost pročita nutritivne informacije na ambalaži da bi odlučio da li će nešto pojesti ili popiti.

Jedan hotel je otišao korak dalje i 25 dolara dnevno naplaćuje “ličnu upotrebu frižidera” – ako gost stavi svoj sok ili flaširanu vodu u mini-bar. Ako gost želi da izbjegne taj trošak, može mu se u sobi postaviti dodatni mini-frižider što će ga koštati više: 35 dolara dnevno.

Neki hoteli su shvatili da su pretjerali i sada nude besplatne lokalne grickalice i bezalkoholna pića iz sobnog mini-bara. Ipak to su samo izuzeci jer jedan luksuzan hotel u Portoriku gde soba po osobi košta 650 dolara dnevno, uz to naplaćuje 60 dolara dnevno za “piće dobrodošlice” kada je gost stigao, zatim za mogućnost pristupa internetu, za mogućnost korišćenja suncobrana i ležaljke, bicikla i za eventualni ledeni čaj kraj bazena. To gosti plaćaju bez obzira da li koriste te usluge ili ne. Jedan hotel na Bermudskim ostrvima, gdje spavanje košta 469 dolara, naplaćuje obaveznu napojnicu za svakoga u jednoj sobi, te tako dvoje odraslih i dvoje djece koji dele istu sobu, plaćaju za to 40,80 dolara dnevno.

izvor: bankar.me

PODIJELI

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Kontakt: primorske@kulturnicentar.me

NVO Kulturni centar, Budva, Primorski bataljon bb

Najnovije vijesti

Email obaveštenja

Prijavite se na naša email obaveštenja