Šta je Bitcoin i kako da ga koristite u naplati?

Podnaslov bi mogao biti “…a da vaš knjigovođa ne dobije nervni slom, a vi prijavu tržišne inspekcije”.

(Tekst preuzet sa marketingitd.com autora Sandre Simonović)

Ovih dana slušamo o prvom beogradskom restoranu  koji je omogućio plaćanje Bitcoinima, valutom nad valutama - koja, zapravo, i nije baš prava valuta. Šta je onda, i kako se time plaća (i kako se to knjiži?!), ako je zvanično sredstvo plaćanja u Srbiji samo dinar (oznaka RSD) i jedino dinar?

Za konsultanta prilikom pisanja teksta sam odabrala gospodina Voju Rodića (@vojislav_rodic ), koji mi je svojim odgovorima pomogao da uradim ovaj tekst tako da, nadam se, bude razumljiv široj čitalačkoj publici, onoliko koliko je to moguće kada su u pitanju neke tehničke (i modernotehnološke) stvari.

Šta je to BitCoin (BTC) i kako se on “zarađuje”?

Stručno, a uprošćeno rečeno, BTC je kriptografska  ”valuta”, koju ne priznaje ni jedna zemlja, iza koje ne stoji ni jedna institucija i ni jedan pojedinac. To je program koji se neprestano izvršava na Internetu, podržan od strane hiljada računara koji obrađuju transakcije kojima se BTC usmjerava između korisnika. Takođe, to je i iznos koji se nalazi u vašem digitalnom “novčaniku” (koji držite u telefonu, na hard disku računara, ili USB drajvu, ili kod nekog “povjerljivog” na Internetu).

BTC može da se ukrade (ne lako, ali može), a jednom izgubljen (zbog, primjera radi, kvara hardvera) zauvjek nestaje iz sistema.

“Rudarenje” (eng. mining) je osnovna funkcija BTC, koji je istovremeno i valuta i način plaćanja. Svaka transakcija je predmet obrade svakog u mreži ko je uključio svoje računare u izračunavanje komplikovanih problema, sa zajedničkim ciljem da obezbjede sigurnost transakcija (kao i njihovu anonimnost i neopozivost). Za nagradu dobijaju odgovarajući deo “novostvorenih” BTC (što bi u ekonomskoj terminologiji bilo “primarna emisija”).

Zbog čestih i drastičnih promjena vrednosti ove valute koje idu i do 10 odsto dnevno, mnogi se upuštaju u standardne berzanske špekulacije – prodaj skuplje, kupi jeftinije. Naravno, kao i na svakoj valutnoj berzi, neki u ovim transakcijama dobijaju, a neki gube.

Nešto opširniji tekst na ovu temu uradila je ekipa Digizalizuj.me , pa vam preporučujem da pročitate i to.

Zašto je Bitcoin toliko popularan?

Svako će, naravno, videti ono što njemu odgovara:

            Deflatorna valuta  - postoji jasno određen krajnji (ukupan) broj BTC-ova (21.000.000). Ovo znači da ne može da se pojavi “autoritet” koji bi krenuo da štampa novce arbitrarno, tražeći od nas da vjerujemo da sve više odšatmpanog novca ima stalno istu vrednost.

            U vezi sa prethodnim, nepostojanje centralnog autoriteta kome bi trebalo da verujemo, ali koji su nas toliko puta izdali (od Vajmarske inflacije, preko inflacije u tadašnjoj Jugoslaviji devedesetih godina prošlog veka, pa sve do možda i najgoreg od svih, LIBOR skandala ). Sve je definisano u originalnom algoritmu i niko ne može da promeni algoritam.

            Anonimnost transakcije , dakle ovo je zaista pravi digitalni ekvivalent gotovine, sa svim dobrim i lošim stranama toga.

            Sigurnost transakcije , relativna transparentnost celog procesa, odnosno nemogućnost višestruke upotrebe istog BTC-a

            Peer-to-peer tehnologija  - nema jedne tačke (IT banke ili card procesora) koja može da otkaže, istovremeno rade desetine hiljada računara širom sveta.

Kako da naplaćujem usluge i/ili proizvode u ovoj valuti? Kako da knjižim promet koji je tako obavljen?

Za kraj, ono što sve najviše zanima: s obzirom na to da Bitcoin nije “ničija valuta” i da, samim time, nije priznata od strane monetarnog sistema nijedne, pa ni naše države, kako poslovati sa BTC valutom, a ipak raditi legalno?

Jednostavno: potrošačima izdajete fiskalne račune kao da su platili gotovinom, a razliku koja nastaje u kasi nadoknadite iz “BTC budžeta”. Vi ćete zarađene bitcoine prodati kada to budete željeli, i tako obnoviti svoj “BTC budžet”, vaš kupac će dobiti fiskalni isječak, vaš knjigovođa će imati novac uplaćen putem dnevnog pazara i “opravdanje” odakle taj novac. Dakle, porez uračunat i naplaćen, inspekcija zadovoljna, a vi osvojili potrošače još jednim od načina uplata.

Što se tiče “kusura”, s obzirom na to da jedan bitcoin u momentu pisanja ovog teksta vredi 955 američkih dolara, stvar je jasna: cijena se obračunava po trenutno važećem kursu, i ukoliko nešto vrijedi 0,001 BTC vama će toliko i biti obračunato.

Da biste u svoj trgovinski ili ugostiteljski objekat uvrstili i ovaj vid plaćanja, biće vam potrebna aplikacija, poput one koju je za beogradski Appetite Cafe & Restaurant   razvila digitalna agencija Creative Media Art. Izgled ove aplikacije možete pogledati na ilustraciji ispod:

appetite_android.jpg

U ovom smislu, vrijedjelo bi pomenuti i da je u upotrebi Bitcoin ATM – svojevrsni bankomat koji će vam gotovinu zamjeniti za BTC valutu. S obzirom na to da ne radi vice versa, odnosno da nije moguće zamjeniti BTC za neku “zemaljsku” valutu, sigurnost je zagarantovana.

Umjesto zaključka

Ukoliko se pitate zašto je Bitcoin važan za marketing, i zbog čega smo dali prostora ovakvom tekstu, odgovor vam može biti medijska pažnja  koju je izazvao restoran Appetite, ali i privatna novosadska E Gimnazija upravo time što su među prvima uveli plaćanje ovom valutom. Marketing nisu samo video reklame :)

Da li vi “iskopavate” bitcoin? Da li biste koristili ovu valutu u plaćanju robe i usluga?

 

izvor: http://marketingitd.com

PODIJELI

Tagged under

O NAMA

Primorske novine su se prvi put pojavile davnog 13. jula 1972 godine. Uz povremena neizlaženja, konačno su se ugasile 2003 godine, kada je donesen Zakon o medijima kojim je predviđeno da se ne smiju iz opštinskog ili državnog bužeta finansirati štampani mediji (samo štampani, ne i radio i televizijski). Nažalost, uzročno-posljedično, sve male lokalne novine, koje se nisu mogli privatizovati, su nepovratno ugašene. Na tačno 41u godinu od osnivanja se stvorila potreba da se oživi staro ime, i napravi lokalni informativni portal kako za izvor dnevnih informacija, tako i kao internet niša za pitanja biznis preduzetništva redovno obrađujući pravna, turistička i preduzetnička pitanja. Svi saradnici su mali preduzetnici, politički neaktivni.

Mi smo mala sredina koja treba što efikasnije da djeluje zajednički u sve zahtjevnijim uslovima modernog turizma.

Najnovije vijesti

Email obaveštenja

Prijavite se na naša email obaveštenja